Vitamini

Vitamini

Vitamini su organska jedinjenja ili srodni set molekula neophodna telu da bi ono moglo da funkcioniše. Postoji 13 različitih vrsta vitamina, a svaki ima svoju specifičnu ulogu. Oni su uglavnom aktivni u razvoju nervnog sistema, vida, imunog sistema, brojnih reakcija u organizmu, ali i u razvoju kostiju. Vitamini se ne mogu sintetisati u organizmu, bilo u potpunosti, ili u dovoljnoj količini i zbog toga se moraju unositi putem ishrane.

Izraz vitamin je reč koju je skovao poljski biohemičar Casimir Funk 1912. godine, koji je izolirao kompleks mikro hranjivih sastojaka koji su neophodni za život, a za koje se pretpostavljalo da su amini. Mada je kasnije utvrđeno da ta pretpostavka nije tačna, naziv je zadržan.

Većina vitamina nisu pojedinačni molekuli, već grupe srodnih molekula koji se nazivaju vitamerima.

Iako neki izvori navode četrnaest, uključujući holin, glavne zdravstvene organizacije navode trinaest vitamina: vitamin A (sve-trans-retinol, sve-trans-retinil-estri, kao i sve-trans-beta-karoten i drugi provitamin A karotenoidi), vitamin B1 (tiamin), vitamin B2 (riboflavin), vitamin B3 (niacin), vitamin B5 (pantotenska kiselina), vitamin B6 (piridoksin), vitamin B7 (biotin), vitamin B9 (folna kiselina ili folat), vitamin B12 (kobalamini), vitamin C (askorbinska kiselina), vitamin D (kalciferoli), vitamin E (tokoferoli i tokotrienoli) i vitamin K (hinoni).

Vitamini imaju različite biohemijske funkcije. Vitamin A deluje kao regulator ćelijskog i tkivnog rasta i diferencijacije. Vitamin D pruža funkciju sličnu hormonima, regulišući metabolizam minerala u kostima i drugim organima. Vitamini B kompleksa deluju kao kofaktor enzima (koenzimi) ili njihovi prekurzori. Vitamini C i E deluju kao antioksidansi. Nedovoljni kao i prekomerni unos vitamina može potencijalno da uzrokuje klinički značajne bolesti, mada je manje verovatno da prekomerni unos vitamina rastvorljivih u vodi može da prouzrokuje bolest.

Pre 1935. jedini izvor vitamina bila je hrana. Ako bi u hrani bilo nedovoljno vitamina, javljala bi se vitaminska deficijencija i posledica bi bila jedna bolest. Zatim su postale dostupne komercijalno proizvedene tablete kompleksa vitamina B iz kvaščanog ekstrakta i polusintetički vitamin C. Tome je sledila masovna proizvodnja i stavljanje u promet vitaminskih suplemenata tokom 1950-ih, uključujući multivitamine, kako bi se sprečio nedostatak vitamina u opštoj populaciji. Vlade su ovlastile dodavanje vitamina u osnovne namirnice, poput brašna ili mleka, što se naziva obogaćivanje hrane, radi sprečavanja deficijencija.

Preporuke za dodavanje folne kiseline tokom trudnoće je namenjena smanjenju rizika od oštećenja neuralne cevi kod novorođenčadi.

Kratak pregled vitamina

Od 20 vitamina koji su trenutno poznati u medicinskoj nauci, 13 vitamina se smatraju ključnim za ljude:

Trivijalno ime Sinonim
Vitamin A retinol
Vitamin B1 tiamin
Vitamin B2 riboflavin
Vitamin B3 niacin (amid nikotinske kiseline i nikotinska kiselina)
Vitamin B5 pantotenska kiselina
Vitamin B6 piridoksin, piridoksal i piridoksamin
Vitamin B7 Biotin
Vitamin B9 folna kiselina
Vitamin B12 kobalamin
Vitamin C askorbinska kiselina
Vitamin D kolekalciferol
Vitamin E Tokoferol
Vitamin K K1 filokinon, K2 menakinon

Osam „B vitamina“ sažeto je pod kolektivnim nazivom Vitamin B kompleks ili jednostavno kao Vitamin B.

Sledi lista ostalih trivijalnih imena koja se u literaturi i u drugim zemljama koriste za (uglavnom pogrešno nazvane) vitamine:

Trivijalno ime Objašnjenja imena
Vitamin B4 nekadašnji naziv za adenin i holin
Vitamin B8 je uobičajeni naziv za adenozin-fosfat
Vitamin B10 je takođe poznat kao vitamin R ili para-aminobenzojeva kiselina i mešavina je vitamina iz B grupe
Vitamin B11 je uobičajeni naziv za folnu kiselinu
Vitamin B13 je pogrešan naziv za orotičnu kiselinu
Vitamin B14 je mešavina vitamina B10 i B11
Vitamin B15 je uobičajeni naziv za pangaminsku kiselinu
Vitamin B16 se dodeljuje vitaminu B6 piridoksinu
Vitamin B17 marketinški naziv za Laetril (Amigdalin)
Vitamin B22 ekstrakt aloe vere
Vitamin BH brzo je klasifikovan kao vitamin para-aminobenzojeve kiseline
Vitamin BT užurbana klasifikacija L-karnitina kao vitamin (nije neophodan za ljude)
Vitamin BX je uobičajeni naziv za para-aminobenzojevu kiselinu
Vitamin F sve esencijalne masne kiseline, posebno linoleinska kiselina i linolenska kiselina
Vitamin H uobičajeni naziv za biotin (takođe vitamin B7)
Vitamin I/J navodno dokazane supstance sa svojstvima vitamina C
Vitamin P marketinški naziv za smeše različitih flavonoida
Vitamin PP uobičajeni naziv za nikotinske (kiselinske) amide, vidi takođe vitamin B3
Vitamin Q Marketing ime za ne esencijalni ubikinon
Vitamin R vidi vitamin B10
Vitamin S vidi vitamin B11
Vitamin T videti pod Vitamin BT
Vitamin U Pogrešna oznaka za metil metionin

Kod pisanja ovog članka o vitaminima je korišćena sledeća literatura

  1. Earl Mindell: Vitamin Bible in the 21st Century, 1985, ISBN 0-7592-0860-3
  2. Handbook of vitamins (Robert B. Rucker … [et al.]), 4. izdanje, CRC Press Taylor & Francis Group, 2007, ISBN 0-8493-4022-5
  3. Jones, Daniel (2011). Roach, Peter; Setter, Jane; Esling, John, Cambridge English Pronouncing Dictionary (18. izdanje). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-15255-6.
  4. Oxford Handbook of Nutrition and Dietetics, Oxford University Press, 2006, ISBN 0-19-856725-1
  5. Alan H. Pressman, Sheila Buff: The Complete Idiot’s Guide to Vitamins and Minerals, alpha books (A Simon and Schuster Macmillan Company), 1997, ISBN 0-02-862116-6
  6. Publishing, Harvard Health. „Listing of vitamins”. Harvard Health.
  7. Regulation (EC) No 1925/2006 of the European Parliament and of the Council of 20 December 2006 on the addition of vitamins and minerals and of certain other substances to foods. OJ L 404, 30.12.2006
  8. Vitamin and mineral requirements in human nutrition 2nd Edition. World Health Organization and Food and Agriculture Organization of the United Nations. 2004. ISBN 9241546123.
  9. „Food Fortification Initiative”. Food Fortification Initiative, Enhancing Grains for Better Lives.
  10. „Vitamins and Minerals”. National Institute on Aging
  11. Bender DA (2003). Nutritional biochemistry of the vitamins. Cambridge, U.K.: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80388-5.
  12. Combs GF (2007-10-30). The Vitamins. Elsevier. ISBN 9780080561301.
  13. Maton, Anthea; Jean Hopkins; Charles William McLaughlin; Susan Johnson; Maryanna Quon Warner; David LaHart; Jill D. Wright (1993). Human Biology and Health Englewood Cliffs, New Jersey, USA: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-981176-0. OCLC 32308337.
  14. Wilson RD, Wilson RD, Audibert F, Brock JA, Carroll J, Cartier L, et al. „Pre-conception Folic Acid and Multivitamin Supplementation for the Primary and Secondary Prevention of Neural Tube Defects and Other Folic Acid-Sensitive Congenital Anomalies”. Journal of Obstetrics and Gynaecology Canada.
  15. Mahan L. K., Escott-Stump S. Krause’s food, nutrition, & diet therapy (10. izdanje). Philadelphia: W.B. Saunders Company. ISBN 978-0-7216-7904-4.
  16. Combs G. F. Jr. (2008). The vitamins: Fundamental Aspects in Nutrition and Health (3. izdanje). Ithaca, NY: Elsevier Academic Press. ISBN 9780121834937.
  17. Drouin, J. R. Godin, B. Pagé: The genetics of vitamin C loss in vertebrates. Band 12, Nummer 5, August 2011
  18. The Natural History of Ascorbic Acid in the Evolution of Mammals and Primates, Irwin Stone, 1972.
  19. James G. Morris: Idiosyncratic nutrient requirements of cats appear to be diet-induced evolutionary adaptations. Cambridge University Press
  20. Rodrigo Mora et al.: Vitamin effects on the immune system: vitamins A and D take centre stage. Band 8, Nr. 9, September 2008
  21. Peter Dilg: Vitaminforschung. In: Werner E. Gerabek u. a. (Hrsg.): Enzyklopädie Medizingeschichte. De Gruyter, Berlin/ New York 2005, ISBN 3-11-015714-4
  22. Sir Frederick Hopkins: Nobel Lecture – The Earlier History of Vitamin Research, 11. Dezember 1929.
  23. Karim Bschir: Wissenschaft und Realität. Mohr Siebeck, Tübingen 2012, ISBN 978-3-16-151934-5
  24. Melanie Königshoff, Timo Brandenburger: Kurzlehrbuch Biochemie. Georg Thieme Verlag, 2012, ISBN 978-3-13-165083-2
  25. Otto Westphal, Theodor Wieland, Heinrich Huebschmann: Lebensregler. Von Hormonen, Vitaminen, Fermenten und anderen Wirkstoffen. Societäts-Verlag, Frankfurt am Main 1941
  26. Friedrich Kluge, Alfred Götze: Etymologisches Wörterbuch der deutschen Sprache. 20. Auflage, hrsg. von Walther Mitzka, De Gruyter, Berlin/ New York 1967; Neudruck ebenda 1975, ISBN 3-11-005709-3
  27. So werden in folgender Literatur das Niacin auch als B5 und Pantothensäure als B3 bezeichnet: Karl-Heinz Bässler: Vitamin-Lexikon. Urban & Fischer, München/ Jena 2002, ISBN 3-437-21141-2
  28. Peter Schauder, Günter Ollenschläger: Ernährungsmedizin. Urban & Fischer, München/ Jena 2003, ISBN 3-437-22920-6
  29. Deutsches Ärzteblatt. 102(17), 29. April 2005.