Zdravlje naše kože dolazi iznutra

Znate onu izreku: „Lepota dolazi iznutra.”? Stanje i zdravlje naše kože mnogo govori o tome šta jedemo, šta unosimo u organizam. Zdrava ishrana je zaista pristup zdravoj koži „iznutra“. Što smo zdraviji unutra, to će se više moći videti na „površini“! „Besprekorna koža“ je u velikoj meri poklon, ali uz naš način života možemo mnogo učiniti da je sačuvamo. Starenje naše kože ne možemo ni zaustaviti niti odložiti, ali ga možemo usporiti.

Pored toga, ne smemo zaboraviti ni naše mentalno zdravlje, jer ko je srećan, uravnotežen, optimističan, zrači životnom snagom, to se može videti iz stanja njegovih očiju, kože, noktiju i kose. Pored toga, svaka hrana i piće koje konzumiramo – na ovaj ili onaj način – utiču na naš izgled. Na primer, ako konzumiramo dovoljno vode, soka ili čaja (zeleni čaj se najviše preporučuje), sve naše ćelije, uključujući i ćelije kože, biće optimalno hidrirane. Kao rezultat optimalne hidratacije možemo očekivati dobro raspoloženje, lepu kosu i snažne nokte.

Međutim, nije dovoljno za održavanje lepote i zdravlja našeg tela samo pažnja na naš unos tečnosti. Postoje vitamini i minerali, čiji nedostatak telo ne podnosi nezapaženo. Ako je naša ishrana dovoljno raznolika, onda obično neće biti nedostatka ovih vitamina i minerala. Ako je količina barem jednog od vitamina ili minerala u organizmu nedovoljna, pre ili kasnije naše telo će to signalizirati na šta bi trebali da obratimo pažnju! Retko se događa premali unos jednog vitamina, obično se srećemo sa višestrukim nedostatkom vitamina. Glavni razlozi za to su problemi sa probavom, smanjena apsorpcija, neodgovarajuća ishrana, jednostrana ishrana. Zato treba obratiti pažnju na ono što svakodnevno unosimo u svoj organizam.

Treba izbegavati šećer, gazirana bezalkoholna pića, previše masnu hranu, „brzu hranu“ i nepravilnu ishranu. Pokušajte da jedete što šarenije, više voća i povrća, pijte što više tečnosti.

Par interesantnih činjenica o koži:

  • Ukupna težina naše kože je 10-15% od naše ukupne telesne težine;
  • Za prosečnu odraslu osobu površina je 2 m2;
  • Debljina kože je između 1-5 mm u zavisnosti na kom je delu tela.

Zašto je potrebno hraniti se šareno – zeleno detoksikuje, a žuto podmlađuje …?

Boja voća i povrća asocira našem telu koje hranljive materije mogu da sadrže. Na taj način možemo posmatrati boje kao hranljive materije, temelj zdrave ishrane.

Različite boje označavaju različite hranljive sastojke koji su neophodni za zdravlje našeg tela. Zato je važno hraniti se šareno. Što je naša ishrana šarenija, to je sve više različitih hranljivih materija koje dobija naše telo.

Evo malo zanimljivosti koja boja kakav efekat ima:

Narandžasta (beta-karotin) – održava vas mladima.

Narandžasto voće i povrće sadrži beta-karotin, provitamin vitamina A. To je zbog njihove narandžaste boje. Prava količina karotena u organizmu štiti naše ćelije od destruktivnog dejstva slobodnih radikala i štetnog UV zračenja. Takođe pomaže kod lepog tena i usporava starenje kože. Dakle, vredi se pobrinuti da jedemo dovoljno hrane koja sadrži karotin, jer ovoj supstanci možemo u velikoj meri pripisati lepotu i mladost naše kože.

Gde se nalazi puno beta-karotina: mrkva, bundeva, mango, pomorandža, kajsija, breskva, dinje.

Zelena (hlorofil) – najbolja detoksikacija.

Zeleno voće i povrće su najbolji detoksifikatori zbog visokog sadržaja hlorofila i vlakana.

Ono što verovatno već znate da je hlorofil, pigment u zelenim biljkama dobijen fotosintezom, koji listovima daje zelenu boju. Hlorofil čisti krv, doprinosi efikasnom funkcionisanju jetre i poboljšava krvnu sliku. Hemijska struktura hlorofila izuzetno je slična hemoglobinu ljudske krvi. Jedina razlika između hlorofila i hemoglobina je u tome što hlorofil u centru molekula sadrži magnezijum, dok hemoglobin sadrži gvožđe.

Gde se nalazi puno hlorofila: brokoli, spanać, zeleni pasulj, kivi, zelena žitna trava, zelena salata, krastavac, zeleni grašak, alge.

Braun (B vitamini) – podrška nervnom sistemu.

Smeđu boju predstavljaju orašasti plodovi, semenke, koštunice, koje su odličan izvor B vitamina. B vitamini nam hrane živce, pomažu nam da se koncentrišemo i poboljšavaju pamćenje. Sa redovnom konzumacijom, možemo održavati svoj nervni sistem, ali takođe možemo održavati i lepotu i zdravlje naše kose, kože i noktiju. B vitamini su rastvorljivi u vodi, pa ih je potrebno dopunjavati svakog dana.

Gde se nalazi puno B vitamina: hleb od integralnog brašna, koštunice (bademi, orasi, pistacije, lešnici), pivski kvasac, suncokretove semenke.

Žuto (vitamin C) – ljubitelj imunog sistema.

Hrana žute boje je puna najvažnijim vitaminom odgovornog za imuni sistem: vitamin C. To je jedno moćno oružje, koje štiti od kardiovaskularnih bolesti, jača kolagenu strukturu arterija, snižava holesterol i sprečava stvaranje ugrušaka u krvi. Pošto se radi o vitaminu rastvorljivom u vodi, potreban je redovan dnevni unos.

Gde se nalazi puno C vitamina: limun, grejpfrut, paprike, špargle, kruške, kupus, borovnicu, ananas.

 

Ovo je bio samo jedan mali izvod iz spektra boja.

Nemojte samo da Vam dani budu šareni, nego trudite se da i ishranu napravite šarenim!

Zašto je redovno telesno vežbanje i kretanje toliko važno?

Redovno vežbanje i kretanje ima veoma veliki pozitivan uticaj na naše zdravlje. Neka ovo sada bude poziv onima koji su se dosad suzdržavali od vežbanja ili pozitivna potvrda za one koje žive aktivan život!

Evo osam razloga zašto vežbanje ima pozitivan učinak na naše zdravlje:

  1. Mozak – Pokazalo se da telesna vežba i kretanje ima pozitivan učinak na naš mozak: ublažava anksioznost, poboljšava raspoloženje, smanjuje stres i takođe je efikasna protiv depresije. Pospešuje oslobađanje serotonina koji utiče na dobro raspoloženje, kao i oslobađanje prirodnog leka protiv bolova i sredstva za dobro raspoloženje: endorfina.
  2. Koža – povećava cirkulaciju krvi kako bi više kiseonika i hranljivih materija dospelo u ćelije kože. A znojenje, koje se povećava vežbanjem, omogućava telu da se reši otrovnih materija kroz kožu.
  3. Pluća – Redovno vežbanje povećava kapacitet pluća i poboljšava disanje.
  4. Srce – Redovna fizička aktivnost jača srčani mišić i pospešuje rad srca. Pored toga, ljudi koji žive aktivnim životom imaju niži rizik od kardiovaskularnih bolesti.
  5. Imuni sistem – Umereno vežbanje jača imuni sistem.
  6. Krvni pritisak – Pokazano je da redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od razvoja visokog krvnog pritiska, a tamo gde on već postoji može se postići značajno poboljšanje.
  7. Dijabetes – Redovnim vežbanjem može da se vrši prevencija ili kontrolira dijabetes tipa 2. Kada vežbamo, inzulin – hormon koji igra ključnu ulogu u regulisanju nivoa šećera u krvi – može bolje ispoljiti dejstvo, tako da nivo šećera u krvi ostaje pod kontrolom.
  8. Kosti – Vežbe i pokreti korišćenjem gravitacije i aktivnosti poput trčanja, penjanja stepenicama i dizanja tegova pomažu u održavanju koštane mase i sa tim se vrši prevencija i smanjivanje osteoporoze.

Šta predlažemo?

Vršenje redovnih laganih vežbi barem pet puta nedeljno od po pola sata već ima vidljiv pozitivan učinak na zdravlje. Treba da nađemo za nas najpovoljnije pokrete, takve kakve rado vršimo. Akcenat je uvek na redovnost vežbi. Važno je napomenuti da radimo samo one vežbe koje odgovaraju našem uzrastu, zdravlju i kondiciji. U suprotnom, možemo se povrediti ili preopteretiti svoje telo, što može imati neželjene dugoročne posledice.

I naravno, nemojmo zaboraviti: u zdravom telu zdrav duh!

Pozdravljamo Vas na novoj stranici!

Dobro došli na novu stranicu Zeleni Sokovi Nemet!

Zeleni Sokovi Nemet
Firma se obnovila, kao i sve ostalo vezano za firmu. Tako je došao red i na WEB stranicu. Nadamo se da ćete naći sve korisne informacije koje Vas zanimaju brzo, jednostavno i sve na jednom mestu.

Za sve zamerke, sugestije, zapažanja slobodno se javite administratoru sajta.

Srdačan pozdrav
Zeleni Sokovi Nemet